Jedna od najmračnijih i najpotresnijih priča o represiji u bivšoj Jugoslaviji povezana je sa novinarkom Ženom Lebl, koja je postala poznata zbog jednog vica o Josipu Brozu Titu, vođi socijalističke Jugoslavije. Ova priča ne samo da otkriva strahote koje je proživela mlada novinarka, već i duboko ukorenjene strahove i cenzuru koja je vladala tokom vladavine Tita.
- Početak problema za Ženu Lebl počinje u trenutku kada je u redakciji lista u kojem je radila, Politici, ispričala jedan vic. Naime, njen kolega joj je ispričao šalu o tome kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću jer su uzgajali ljubičicu od 100 kilograma, što je bila jasna aluzija na popularnu pesmu „Druže Tito, ljubičice bela”, u kojoj se ljubavi omladine prema Titu upoređuju s ljubičicom. Iako je vic bio u suštini bezopasan, humoristički komentari o vrhovnoj vlasti u to vreme mogli su biti opasni.
Žena Lebl je, verovatno nesvesna ozbiljnosti posledica, prepričala vic u redakciji, a ubrzo nakon toga dolaze dva udbaša. Prema njihovim tvrdnjama, Lebl je izgovorila nešto protiv Tita i nije prijavila “narodnog neprijatelja” koji joj je ispričao vic, što je bio ozbiljan prestup u to vreme.
- Posledice tog trenutnog otpora režimu bile su strašne. Žena Lebl je odmah uhapšena i odvedena prvo u zatvor UDBA Glavnjača, a potom su usledili transferi u nekoliko drugih logora, uključujući Ramski rit, Zabelu, Grgur i na Goli otok. Ovaj poslednji logor, poznat po brutalnim uslovima, bio je simbol represije i mučenja političkih disidenata u bivšoj Jugoslaviji.
Bilo je to vreme kada su se posledice nepoštovanja režima plaćale životom i zdravljem, a novinari i intelektualci bili su na prvoj liniji gašenja slobode govora. Od aprila 1949. do oktobra 1951. godine, Žena Lebl je prošla kroz pakao pet zatvora, gde su je svakodnevno ispitivali, mučili i prisiljavali da prizna krivicu. Uprkos svim naporima da slome njen duh i prisile je da promeni svoje mišljenje, ona se nije pokolebala.
- Takođe, njena situacija nije bila jedinstvena. Naime, ona nije bila jedina osoba koja je pretrpela posledice zbog izražavanja neslaganja sa zvaničnom ideologijom. Stalna cenzura i represija tokom vladavine Tita rezultovali su time da je sloboda izražavanja bila ozbiljno ograničena, a svaki oblik kritike mogao je biti kažnjen oštro, što je postalo praksa u tom periodu.
Jedan od ključnih trenutaka u životu Žene Lebl bila je i isključenost iz Udruženja novinara, jer su vlasti smatrale da je njeno ponašanje, u ovom slučaju jednostavno prepričavanje vica, u suprotnosti sa političkim interesima države.
- Iako su godine prošle i mnoge informacije o njenom mučeništvu ostale su u zapećku, 2013. godine pojavila se jedna značajna priča o Ženi Lebl, koja je objavljena u Politici, mediju u kojem je nekada radila. Ovaj tekst je bio prvi put da se detaljnije pisalo o njenim iskustvima na Golom otoku i kroz njega su mnogi ljudi saznali za njenu žrtvu.
Zaključak:
Priča o Ženi Lebl je tragičan podsetnik na to kako je sloboda govora i kritika vlasti bila surovo kažnjena u bivšoj Jugoslaviji, naročito u periodu kada je Josip Broz Tito bio na vlasti. Ona je bila mlada novinarka, samo 22 godine, kada je završila na Golom otoku zbog vica, ali njeno iskustvo pokazuje strahote i nasilje koje su zadesile mnoge ljude u to vreme. Njen slučaj je samo jedan od mnogih gde su pojedinci bili ugnjetavani zbog svoje slobode mišljenja i malih gestova otpora, a njena priča nas podseća na vrednost slobode i hrabrosti u borbi protiv represije.
