Pesma „Pluća su mi bolna” koju je napisao Dragiša Nedović, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji bivše Jugoslavije. Nastala 1950. godine, ova emotivna balada duboko oslikava ličnu borbu autora sa ozbiljnom bolešću — tuberkulozom, koja je u to vreme bila velik problem. Iako je pesma brzo stekla popularnost, njena priča nije bila samo muzička; ona je postala simbol društvene patnje, ali i kontrole od strane vlasti.
- Kada je Dragiša Nedović napisao „Pluća su mi bolna“, bio je duboko pogođen sopstvenim zdravljem, jer je bio teško oboleo od tuberkuloze. Ta lična tuga i beznađe prožete su u svakoj stihu pesme, čineći je iskrenom refleksijom na autorovu unutrašnju borbu. Zdravstveno stanje Nedovića uticalo je na ton i emocije koje su pesmu učinile autentičnom, iako tužnom.
Pesma je brzo osvojila srca mnogih, ali je sa sobom povukla i mračnu reakciju. Naime, ubrzo nakon što je pesma postala popularna, zabeležen je porast samoubistava među obolelima od tuberkuloze. Mnogi su pesmu interpretirali kao simbol očaja i neizbežne smrti, što je izazvalo zabrinutost među vlastima.
- Upravo zbog ovog zabrinutog trenda, vlasti su odlučile da reaguju. Josip Broz Tito, kao i Centralni komitet, naredili su zabranu prodaje ploča i izvođenja pesme. Objašnjenje koje je pratilo ovu zabranu bilo je jednostavno, ali vrlo ozbiljno: pesma je navodila ljude na samoubistvo. Zabrana je trajala skoro deset godina, sve dok pesma nije neočekivano ponovo izvedena.
Zanimljiv obrat u ovoj priči desio se kada je Jovanka Broz, supruga Josipa Broza Tita, naručila ponovni nastup pesme. Na jednoj proslavi, legendarna Nada Mamula izvela je pesmu, što je označilo kraj zabrane. Ovaj trenutak ne samo da je označio povratak pesme u javnost, već je i simbolizovao njenu duboku emotivnu vrednost koja je prevazišla političke barijere i zabrane.
- Sam tekst pesme „Pluća su mi bolna“ odražava duboku tugu, beznadežnost i osećaj neizbežne propasti. Stihovi poput:
„Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam,
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani.
Živeću još danas, a možda i sutra.
A onda zauvek, zbogom moj živote.
Nije meni žao, bednoga života.
Jer ja sreće nikad, osetio nisam…”
- Pokazuju apatiju i gubitak volje za životom, koji su bili karakteristični za ljude pogođene tuberkulozom, ali i za širu sliku postratnog društva Jugoslavije. Ovi stihovi ne samo da govore o patnji i neizbežnoj smrti, već i o društvenoj klimi koja je u to vreme vladala — pesimizmu i očaju koji su bili vrlo prisutni u svakodnevnim životima mnogih.
Pesmu je prvi snimio Zaim Imamović, čije izvođenje i danas izaziva jake emocije. Osim njegovog nastupa, pesma je doživela i druge verzije, kao što su ona koju je izvela Nada Mamula, ali i interpretacija Velibora Bore Spužića Kvake. Svaka od ovih verzija donosi specifične nijanse emocija, ali osnovna poruka pesme ostaje nepromenjena.
- Pesma „Pluća su mi bolna“ nije samo pesma o bolesti. Ona je odraz jednog vremena, društva i ljudskih emocija koje su urezane u istoriju bivše Jugoslavije. Bez obzira na zabrane i političke restrikcije, pesma je i dalje ostala simbol ljudske patnje i neizbežnog bola, i njen uticaj se oseća čak i danas.
Pesma „Pluća su mi bolna“ nije samo balada o tuberkulozi. Ona nosi duboku simboliku, ukazujući na društvenu stvarnost i psihološke borbe pojedinaca u tom periodu. Sa zabranom, popularnošću, i kasnijim povratkom, pesma je postala i kulturni fenomen koji je ostavio trajan trag u istoriji jugoslovenske muzike. Njen tekst i melodija nastavljaju da diraju ljude, podsećajući nas na emocionalnu snagu koju umetnost može imati u suočavanju s bolešću, patnjom i životnim izazovima.
