U savremenom dobu, način ishrane i izbor namirnica imaju ogroman uticaj na naše zdravlje, posebno na stanje želuca i creva. Dr Vojislav Perišić je nedavno istakao da određene odrađene namirnice mogu dovesti do ozbiljnih problema u želucu, a da ih mnogi ljudi nekontrolisano unose u organizam. Ovaj članak osvetljava kako fermentacija hrane utiče na stvaranje gasova, kakve su prednosti i mane konzumacije kafe, te koje namirnice mogu pogoršati ili poboljšati stanje stomaka.

Takođe, detaljno ćemo se osvrnuti na opasnosti prekomernog unosa rafinisanog šećera i kako on poremeti ravnotežu crevnih bakterija.

Fermentacija hrane i gasovi u crevima

Prema izjavama dr Perišića, gasovi u crevima nastaju u čak 75 odsto slučajeva zbog fermentacije hrane. Ovaj proces se dešava kada se u organizmu razgrađuju ugljeni hidrati koji nisu skrobni, odnosno neskrobni fermentabilni ugljeni hidrati. Ukoliko se ovi sastojci ne svaraju u potpunosti, rezultat može biti džibra u trbuhu, kao što dr Perišić navodi:

“Gasovi u crevima u 75 odsto slučajeva su posledica fermentacije hrane. Fermentiraju ugljeni hidrati koji nisu skrobni, a to su neskrobni fermentabilni ugljeni hidrati, a ako se oni nedovoljno svare, onda imamo džibru u trbuhu. To ima 16 odsto ljudi.”

Ova izjava ukazuje na to da fermentacija može izazvati nelagodnost i bolove, što dodatno opterećuje svakodnevni život. Posebno je važno obratiti pažnju na vrste ugljenih hidrata koje unosimo, kako bismo sprečili nastanak viška gasova i osigurali pravilnu probavu.

Kafa i njeni efekti na organizam

Interesantna je i uloga kafe u ishrani. Dok se često pominje njena kiselost, dr Perišić naglašava da kafa luči kiselinu, ali ima i značajne benefite. Prema njegovim rečima, kofein iz kafe štiti od brojnih ozbiljnih bolesti, među kojima su:

• Alchajmerova bolest
• Alkoholna ciroza
• Karcinom debelog creva
• Karcinom pankreasa

Dr Perišić savetuje da bi svaki pojedinac trebalo da pije 5 domaćih šolja kafe dnevno. On daje primer rutine:
Ujutru, nakon buđenja, operete zube i umijete se, a zatim popijete jednu šolju kafe uz mali biskvit ili lagani doručak, koji može da sadrži džem i hleb. Ova praksa ne samo da doprinosi buđenju organizma, već i pomaže u prevenciji određenih bolesti, što je izuzetno važno za očuvanje dugoročnog zdravlja.

Namirnice koje utiču na želudac – šta treba izbegavati, a šta unositi

Prema savetima dr Perišića, postoji jasna podela namirnica koje mogu negativno uticati na želudac, posebno kod osoba koje imaju problema sa nadimanjem. Loše namirnice, koje nadimaju želudac, uključuju:

• Jabuka
• Kruška
• Šljiva
• Trešnja
• Luk
• Kupus
• Brokoli
• Pšenica
• Raž
• Ječam

Ove namirnice mogu izazvati fermentaciju i stvaranje gasova, što dodatno opterećuje želudac i creva. Nasuprot tome, postoje namirnice koje se preporučuju kod nadimanja stomaka, a one su:

• Heljda
• Proso
• Meso
• Jaja
• Krompir
• Tikvice
• Rotkvice
• Kelj

Unos ovih namirnica može pomoći u održavanju ravnoteže u digestivnom sistemu i smanjenju nadimanja. Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji probavnih smetnji, a savetovanje sa nutricionistom ili gastroenterologom može biti od velike pomoći u izboru adekvatne ishrane.

Problemi sa rafinisanim šećerima

Prekomerni unos šećera predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Rafinisani šećeri izazivaju zavisnost i mogu dovesti do nakupljanja masti, čime se povećava rizik od dijabetesa, bolesti srca, pa čak i drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja. Međutim, opasnosti nisu ograničene samo na ove efekte; rafinisani šećeri su takođe štetni za sluznicu creva.

Kao što ističe jedna od doktorki, “Ishrana bogata rafinisanim šećerima i veštačkim zaslađivačima može da poremeti ravnotežu crevnih bakterija. Štetne bakterije i kvasac razmnožavaju se zahvaljujući šećeru, što može da doprinese upali creva.” Ova poremećena ravnoteža, poznata kao disbioza, može rezultirati upalama, bolovima i opštim osećajem nelagodnosti u stomaku.

Preporučene zamene za rafinisani šećer su:

• Med
• Javorov sirup
• Stevija

Važno je koristiti ove zamene u umerenim količinama, kako bi se osiguralo da se organizmu obezbedi potrebna energija, ali bez negativnog uticaja na crevnu floru. Ove prirodne alternative pružaju ne samo slatkoću, već i dodatne nutritivne vrednosti koje mogu poboljšati opšte zdravstveno stanje.

Zaključak

Na kraju, važno je naglasiti da način na koji biramo i pripremamo hranu ima ogroman uticaj na naše zdravlje. Dr Vojislav Perišić jasno ukazuje na to da odrađene namirnice mogu izazvati “pakao” u želucu usled fermentacije hrane, što dovodi do stvaranja gasova kod velikog broja ljudi. S druge strane, kafa i njeni benefiti, kada se konzumira u preporučenim količinama, mogu pomoći u prevenciji ozbiljnih bolesti, čime se potvrđuje njena važnost u svakodnevnoj ishrani.

Takođe, podela namirnica na one koje nadimaju i one koje su korisne za želudac predstavlja ključni korak u održavanju zdravog digestivnog sistema. Izbegavanjem namirnica kao što su jabuka, kruška, brokoli i slično, a favorizovanjem heljde, mesa, jaja i krompira, možemo značajno poboljšati stanje naših creva.

Prekomerni unos rafinisanog šećera dodatno komplikuje situaciju, poremete ravnotežu crevnih bakterija i dovodi do upala koje mogu narušiti zdravlje crevne sluznice. Uzimanje zdravijih zamena kao što su med, javorov sirup ili stevija, i to u umerenim količinama, može biti efikasan način za očuvanje ravnoteže u organizmu.

Zaključna poruka:
Održavanje zdravog digestivnog sistema zahteva pažljiv izbor namirnica i praćenje unosa određenih sastojaka. Transparentnost i svest o tome šta unosimo u organizam su ključni za sprečavanje nelagodnosti u želucu, nadimanja i drugih povezanih problema. Preporučujemo da se posvetite pravilnoj ishrani, ograničite unos štetnih namirnica i oslonite se na savete stručnjaka kako biste osigurali dugoročno zdravlje i blagostanje.
Uz pravovremene promene i uvođenje zdravijih navika, možete značajno poboljšati kvalitet svog života i sprečiti potencijalne komplikacije koje nastaju usled nepravilne ishrane.