Ova priča žene koja je živela sa mužem i njegovom ljubavnicom u istoj kući je zaista tragičan primer emocionalne manipulacije i psihološkog zlostavljanja. Elena se našla u situaciji u kojoj nije imala nikakvu kontrolu nad sopstvenim životom – ni nad svojom imovinom, ni nad novcem, ni nad svojim životnim okolnostima. Njen muž Anton je, na vrlo surov način, odlučio da uvede ljubavnicu u njihov dom i postavio uslove pod kojima bi ona morala da živi, dok je sve vreme ignorisao njene emocije, potrebe i prava.
Psihološki aspekti
- Elena je, s jedne strane, u potpunosti prepuštena Antonovoj volji, jer formalno nije imala prava na imovinu, i to je bilo sve podržano njegovim pravnikom. Ona se suočava s izuzetnim psihološkim pritiscima – suočava se sa sramom, poniženjem i bez izlaza iz situacije. Zlostavljanja koja ona doživljava nisu samo fizička; emocionalna manipulacija i kontrola su najteži deo, jer je Anton uzeo sve što je imala – kontrolu nad njenim životom, njenim telom i njenim vrednostima.
Pozicija žene u ovoj priči
Ova situacija takođe osvetljava nesrećnu stvarnost žena koje često u braku zanemaruju svoje potrebe i sebe, a zbog toga postaju zarobljene u odnosima u kojima su ekonomski, pravno i emocionalno zavisne. Elena, kao majka male ćerke, nije imala mogućnost da jednostavno ode jer bi izgubila vezu sa svojom decom i životom koji je izgradila. Za žene koje se nalaze u ovakvim situacijama, često je teško doneti odluku jer im se čini da nemaju alternativu.
Poruka iz ove priče
- Ova priča je ujedno i snažna opomena svim ženama da obrate pažnju na svoje emocionalne i materijalne potrebe u braku. Previše žena ostaje u lošim i toksičnim vezama, verujući da nemaju izlaz, dok u stvari mogu tražiti podršku od prijatelja, porodice ili stručnjaka i izgraditi novi život.
Ako se osećate zarobljeno ili bez pomoći, važno je da znate da postoji pomoć – i emocionalna i pravna. Pravo na samostalnost, poštovanje i ljubav je osnovno pravo svakog pojedinca, a odvažiti se na promena može doneti nov početak
BONUS TEKST
Narcisoidni poremećaj ličnosti (NPL) postao je pojam koji se sve češće koristi u svakodnevnoj komunikaciji, često bez dubljeg razumevanja njegovog pravog značenja. U medijima i razgovorima, često čujemo da je neko nazvan “narcis”, međutim, ova reč nije samo sinonim za egoističnu osobu ili osobu koja voli sebe. Zapravo, narcisoidni poremećaj ličnosti je ozbiljan mentalni poremećaj koji se može dijagnostikovati jedino od strane stručnjaka.
Razlika između samoljubivosti i narcisoidnog poremećaja ličnosti
- Da bismo razumeli razliku, važno je napomenuti da narcisoidni poremećaj ličnosti nije jednostavno osobina kao što je “samoljubivost” ili “naduvani ego”. Poremećaj ličnosti predstavlja specifične obrasce mišljenja, ponašanja i međuljudskih odnosa koji se javljaju tokom adolescencije i ranog odraslog doba, a koji imaju negativne posledice na svakodnevni život osobe.
Psihološkinja dr Brijen Markli iz Klivlendske klinike objašnjava da je često uobičajeno da se ljudi s karakteristikama samoapsorpcije ili napuhanog ega pogrešno nazivaju narcisima, međutim, pravo značenje ove reči podrazumeva ozbiljan mentalni poremećaj koji samo stručnjaci mogu dijagnostikovati.
Dijagnostikovanje narcisoidnog poremećaja ličnosti
- Narcisoidni poremećaj ličnosti spada u klaster B poremećaje ličnosti, koji uključuju i granični, antisocijalni i histrionični poremećaj ličnosti. Osobe sa ovim poremećajem često imaju probleme u razmišljanju, osećanjima i interakciji sa drugim ljudima. Specifični simptomi ovog poremećaja su stabilni tokom vremena i mogu značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje osobe.
Stručnjaci za mentalno zdravlje koriste Dijagnostički i statistički priručnik za poremećaje mentalnog zdravlja (DSM-5), koji daje precizne smernice o tome kako da se dijagnostikuje narcisoidni poremećaj. Da bi neko ispunio dijagnozu NPL-a, potrebno je da osoba ima najmanje pet od devet specifičnih simptoma.
Znakovi narcisoidnog poremećaja ličnosti
- Grandiozni osećaj sopstvene važnosti – Osobe sa ovim poremećajem često sebe doživljavaju kao superiorne ili posebne.
- Fantazije o neograničenom uspehu, moći ili lepoti – Mogu imati nerealne ideje o tome šta zaslužuju.
- Osećaj da su superiorni – Imaju potrebu da budu u društvu samo onih koji su im “dostojni” ili “posebni”.
- Potreba za preteranim divljenjem – Žude za neprestanim divljenjem i pažnjom drugih.
- Osećaj da imaju pravo da dobiju ono što žele – Mogu imati nerealna očekivanja i osećaj privilegovanosti.
- Eksploatatorsko ponašanje – Koriste druge ljude za vlastitu korist, bez obzira na njihove potrebe.
- Nedostatak empatije – Teško im je da prepoznaju ili razumeju osećanja drugih ljudi.
- Zavist – Često zavide drugim ljudima ili veruju da drugi ljudi zavide njima.
- Arogancija – Često imaju arogantno ili prepotentno ponašanje prema drugima.
