Anamari Tomasović, 37-godišnja zaposlena u Hrvatskoj pošti, doživela je nagli i neočekivani moždani udar nakon dužeg perioda glavobolja. Uprkos činjenici da nikada nije imala ozbiljnijih zdravstvenih problema koji bi ukazivali na visok rizik, njeno telo je signaliziralo nešto mnogo ozbiljnije. U maju, dok je bila na putu za pretrage, jednostavno se srušila, doživjevši udar koji je označio početak dugotrajnog i teškog procesa rehabilitacije.
Neočekivani Simptomi i Početak Krize
Anamari se seća dana kada su glavobolje postale sve jače. “Nikada nisam imala ozbiljnijih problema, niti sam imala pojma da bi me moždani udar mogao pogoditi”, priča ona. Naime, nakon što je počela osećati jake glavobolje, otišla je kod majke na neko vreme, a zajedno su obavile pretrage koje su, međutim, bile bez specifičnih indikacija za moždani udar. Ipak, sudbina je imala drugačiji plan. Dok su čekale taksi za zakazan pregled, Anamari je doživela iznenadan pad, uz oštar bol u glavi, osećajući kao da joj se “drobi glava”. Upravo taj trenutak označio je početak niza događaja koje će joj promeniti život.
Stručnjaci objašnjavaju da simptomi moždanog udara kod žena mogu biti atipični. Dok se kod muškaraca uobičajeno javljaju simptomi poput oduzetosti jedne strane lica ili nemogućnosti da se ispruže ruke, žene često imaju nejasnije znakove – kao što su jaka glavobolja, poremećeno stanje svesti, opšta slabost, pa čak i konfuzija. Upravo je zbog tih atipičnih simptoma došlo do kašnjenja u dijagnostici, što je i bio slučaj sa Anamarijinom situacijom.
Dijagnostika i Početak Rehabilitacije
Nakon što se Anamari srušila, brzo je prebačena u bolnicu. Prošla je kroz CT mozga, na kojem nisu odmah primećene značajne promene, a ipak, kasnije je ustanovljeno da je došlo do pucanja aneurizme – težeg oblika moždanog udara. Laički rečeno, njeni lekari su otkrili “cevčicu” u glavi, koja je delovala kao bajpas i sprečavala ponovno krvarenje u mozak. Ovaj nalaz, iako zastrašujući, predstavljao je ključnu informaciju koja je pomogla lekarima da preduzmu adekvatne korake u lečenju.
Nakon dve nedelje koje je provela u kome, Anamari se sećala vrlo malo od prvih dana. Prva sećanja su se počela vraćati tek kada je već bila na rehabilitaciji. Tada je shvatila ozbiljnost situacije i sve promene koje je morala da prebrodi. Njena rehabilitacija bila je izuzetno izazovna: dugotrajno ležanje, atrofirali su joj mišići, a najveći izazov bio je ponovo naučiti da stoji i hoda.
Promene u Načinu Života
Moždani udar je doneo ne samo fizičke posledice, već i duboke psihičke i emocionalne promene. Anamari je odmah, nakon dijagnoze, prestala da puši, a nakon razgovora sa psihološkinjom odlučila je da se odrekne i kofeina. “Pre toga nisam ni znala koliko kafa može negativno da utiče na organizam. Sada uživam u beskofeinskim varijantama,” kaže Anamari, naglašavajući da su promene u ishrani i životnom stilu postale neizbežne. Iako nije značajno prilagodila ishranu, prepoznala je da slatki proizvodi predstavljaju veliku iskušenje, pa se ponekad i dalje teško odriče povremenog uživanja u njima.
Osim fizičkih promena, Anamari se suočila i sa psihološkim izazovima. Ranije se borila sa anksioznošću i depresijom, a tadašnji simptomi koje je doživljavala – glavobolje i osećaj zbunjenosti – bili su često pogrešno shvaćeni od strane lekara. “Imao sam osećaj da su lekari sumnjali da nešto izmišljam kada bih spomenula glavobolje,” priseća se Anamari. Nakon moždanog udara, iako se danas oseća dobro, sve joj je postalo mnogo teže – brže se umara, ne podnosi gužve, a strah da bi se ponovo mogla srušiti često je prisutan, naročito kada se nađe sama na ulici ili kada putuje.
Stručno Upozorenje i Važnost Rane Dijagnostike
Neurologinja prof. dr. sc. Maja Roje Bedeković ističe da je za uspešno lečenje moždanog udara ključno prepoznati simptome na vreme. “Tipični simptomi su poremećaj govora, oduzetost jedne strane lica ili tela, a kada tražite od osobe da ispruži ruke, jedna ruka pada jer nema kontrolu,” naglašava prof. Bedeković. Međutim, kod žena se često javljaju atipični simptomi poput jake glavobolje i poremećene svesti, što može dovesti do kašnjenja u intervenciji. U slučajevima ishemijskih udara, vreme za primenu lekova je između 3 i 4,5 sata od početka simptoma, dok kod krvarenja u mozak, prozor za hitne intervencije može trajati do 6 sati.
Zaključak
Priča Anamari Tomasović osvetljava koliko je važno prepoznati i shvatiti sve potencijalne simptome moždanog udara, naročito kod žena kod kojih se simptomi mogu pojaviti u drugačijem obliku. Njena borba kroz teške trenutke, dugotrajna rehabilitacija i promene u načinu života podsećaju nas da je brza reakcija i adekvatna dijagnostika ključna za preživljavanje i oporavak.
Iako se Anamari danas oseća bolje, njena priča nas uči da i najmanji simptomi ne smeju biti zanemareni, te da je svaka mala promena u zdravlju signal koji nam telo šalje. Uz stručnu pomoć i podršku bližnjih, život nakon moždanog udara može da dobije novu dimenziju, puna izdržljivosti, odlučnosti i nove snage za suočavanje sa svakodnevnim izazovima.
