Sahrane su kroz istoriju bile više od samog čina ispraćanja preminulih na večni počinak – one su obuhvatale duboko ukorenjene običaje i verovanja koja su se prenosila s kolena na koleno. Na Balkanu, ali i širom sveta, postoje rituali koji su se održali vekovima, a mnogi od njih kriju zastrašujuća značenja. Neki od ovih običaja vezani su za strah od smrti, drugi za poštovanje prema preminulima, a treći za verovanja da se na taj način može sprečiti nesreća u porodici.
Verovanje u „treću smrt“
Jedan od zastrašujućih običaja prisutnih u nekim krajevima jeste verovanje da, ukoliko u roku od godinu dana u porodici preminu dve osobe, postoji velika mogućnost da će ubrzo umreti i treća. Ovaj običaj ukazuje na ideju da broj umrlih mora da dosegne neku „celovitost“. Da bi sprečili ovu nesreću, ožalošćeni ponekad u kovčeg stavljaju lutku ili neki predmet koji simbolizuje „zamenu“ za treću dušu, verujući da će tako prevariti sudbinu.
Novac za putovanje u zagrobni svet
Ovaj običaj potiče još iz stare grčke tradicije, kada se verovalo da preminuli mora da plati lađaru Haronu da ga preveze preko reke Stiks do podzemnog sveta. Kod nas je ovo verovanje opstalo do danas, pa se u kovčeg često stavlja novac, obično metalni novčići, koji simbolizuju plaćanje puta u zagrobni život. Iako se nekada ovaj novac smatrao simboličnim, u nekim sredinama imućne porodice su čak ostavljale zlatnike uz pokojnika. Međutim, kako su grobnice često bile na meti pljačkaša, ova praksa se u savremenom dobu znatno smanjila.
Lične stvari pokojnika
Priprema pokojnika za sahranu često uključuje stavljanje njegovih ličnih stvari u kovčeg. Ponekad su to stvari od sentimentalne vrednosti, poput ručnog sata, maramice ili štapa na koji se preminuli oslanjao za života. Osim toga, može se dodati i češalj, kako bi pokojnik i na „onom svetu“ mogao da vodi računa o svojoj urednosti. Ovaj običaj se tumači kao način da se osigura da preminuli bude zbrinut i u drugom životu.
Opasnost porodičnih fotografija
Jedno od najpoznatijih verovanja u vezi sa sahranama jeste ono koje se odnosi na porodične fotografije. Naime, prema starim srpskim običajima, nikako ne bi trebalo stavljati porodične slike u kovčeg, jer se veruje da bi to moglo izazvati smrt osoba koje su na slici. Veruje se da bi „odvođenje“ slike sa pokojnikom moglo značiti da će bog zajedno sa dušom umrlog povesti i ostale članove porodice prikazane na fotografiji.
Posebni rituali i običaji
Neki običaji vezani za sahrane razlikuju se od regije do regije, ali postoje i univerzalni rituali koji se primenjuju u većini zajednica:
- Ostavljanje hrane na grobu – Veruje se da će duša preminulog posetiti grob u prvim danima posle sahrane, pa se zato ostavlja hrana kako bi se preminuli nahranio.
- Razbijanje čaše ili ogledala – Ovaj čin simbolizuje prekid veze između sveta živih i mrtvih. Ako se u kući preminulog neko pogleda u ogledalo, veruje se da može „povući“ smrt na sebe.
- Nošenje crnine – Običaj nošenja crne odeće kao znak žalosti duboko je ukorenjen u našoj tradiciji. Veruje se da crna boja štiti ožalošćene od loše energije i zlih sila.
Moderna praksa i zaboravljeni običaji
Iako su neki od ovih običaja opstali do danas, modernizacija društva i uticaj drugih kultura doprineli su tome da se mnogi od njih zaborave ili prilagode savremenim normama. Na primer, u urbanim sredinama sahrane su danas znatno jednostavnije nego pre nekoliko decenija, a mnogi rituali, koji su se nekada smatrali obaveznim, sada se praktikuju retko.
Uprkos tome, starija generacija i dalje neguje mnoga od ovih verovanja, verujući da se na taj način čuva duhovna ravnoteža i sprečava nesreća u porodici. Bez obzira na to koliko nauka napreduje, tradicija i običaji ostaju deo identiteta naroda, a sahrane su jedan od najvažnijih segmenata kulture kroz koje se oni prenose sa generacije na generaciju.
