Od 90-ih godina prošlog veka, stručnjaci beleže zabrinjavajući trend – sve je više pacijenata mlađih od 50 godina koji obolevaju od raka debelog creva. Onkolozi smatraju da su uzroci ovog povećanja brojnih obolelih povezani sa modernim načinom života, koji uključuje gojaznost, fizičku neaktivnost, nezdravu industrijsku ishranu bogatu šećerima i nezdravim masnoćama.
Zagađenje životne sredine, prisutno u vodi, zemlji i vazduhu, dodatno doprinosi ovom problemu. Zbog svega ovoga, mnogi lekari preporučuju da skrining raka debelog creva započne već sa 45 godina, naročito ako postoji porodična istorija bolesti ili ako se pojavljuju određeni simptomi.
Rak debelog creva je poznat kao lukava bolest, jer se često dijagnostikuje tek kada se širi na druge organe, odnosno kada dođe do metastaza. Tačan uzrok nastanka karcinoma debelog creva nije do kraja poznat, ali istraživanja sugerišu da na razvoj ove bolesti utiču kako nasledni faktori, tako i životna sredina i način ishrane. Ipak, moguće je da osoba koja nema nijedan od poznatih faktora rizika, oboli od ove bolesti. Zbog toga je važno obratiti pažnju na simptome koji se mogu javiti. Iako nisu svi simptomi prisutni kod svih pacijenata, neki su ipak češći i mogu biti znak upozorenja.
Koji su simptomi na koje treba obratiti pažnju?
- Bol u stomaku posle jela
Mnogi pacijenti sa rakom debelog creva navode da su pre nego što je bolest otkrivena imali jake bolove u stomaku, posebno posle obroka. Ovi bolovi mogu biti povremeni, ali ako se javljaju često, potrebno je obratiti se lekaru. Iako ponekad ovi bolovi mogu biti posledica alergija ili netolerancije na određene namirnice, oni mogu ukazivati i na karcinom debelog creva. - Zatvor
Zatvor je stanje koje mnogi ljudi povremeno doživljavaju, ali ako se pojavi iznenada i traje duže vreme, može biti znak problema. Kada osoba dugo ima redovne stolice, a zatim iznenada dođe do opstipacije i otežanog pražnjenja, to treba ozbiljno shvatiti. Ponekad, nakon perioda zatvora, dolazi do proliva, što je još jedan simptom koji zahteva stručnu procenu. Kolonoskopija je preporučeni pregled u ovim slučajevima, jer može otkriti polipe koji mogu preći u karcinom. - Malokrvnost (anemija)
Anemija, odnosno manjak gvožđa, može biti prisutna čak i dve decenije pre dijagnoze raka debelog creva. Krvarenje iz tumora, koje se ne mora nužno videti u stolici, može uzrokovati anemiju, a rutinske provere krvne slike mogu pomoći u ranom otkrivanju bolesti. Anemija je prisutna kod oko 30 do 75 odsto pacijenata sa kolorektalnim karcinomom, pa je redovno proveravanje krvi ključno. - Ubrzan rad srca i vrtoglavice
Zbog anemije, koja može biti posledica raka debelog creva, pacijenti mogu osetiti ubrzan rad srca i bolove u grudima. Neki pacijenti takođe prijavljuju vrtoglavicu ili nesvesticu prilikom ustajanja. Ovi simptomi su često posledica smanjenog nivoa hemoglobina, a rak debelog creva može uzrokovati postepeni gubitak krvi. Ako se javljaju simptomi anemije koji ne reaguju na lečenje, preporučuje se kolonoskopija. - Krv u stolici
Krv u stolici je jedan od najalarmantnijih simptoma, ali važno je napomenuti da nije uvek uzrokovana rakom debelog creva – može biti i posledica hemoroida. Ipak, krv u stolici ne treba zanemariti, jer u mnogim slučajevima, posebno kod mlađih pacijenata, ona može biti prvi znak raka. Ukoliko primetite krv, čak i ako ste prethodno imali hemoroide, obavezno posetite lekara. Krv može biti svetlija ili tamnija, a tamnija krv posebno može ukazivati na ozbiljniji problem.
Prevencija i ranije dijagnostikovanje
Iako rak debelog creva može imati različite simptome i ne mora nužno biti prepoznat odmah, najvažnija stvar je da se ne ignoriraju rani znaci. Ranije otkrivanje bolesti značajno povećava šanse za uspešno lečenje i poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Zbog toga je važno redovno obavljati medicinske preglede, naročito ako postoji porodična istorija bolesti ili ako se primete simptomi koji mogu ukazivati na problem.
Skrining testovi, kao što su kolonoskopija, mogu pomoći u otkrivanju polipa ili tumora u ranim fazama, što omogućava njihovo pravovremeno lečenje. Uvek je bolje delovati preventivno nego čekati da bolest napreduje.
