Vesna Vulović, stjuardesa jugoslovenske aviokompanije Jugoslovenski aerotransport (JAT), postala je simbol izuzetne hrabrosti i nevjerojatnog preživljavanja. Njena priča nije samo priča o preživljavanju padanja sa 10.000 metara, već i o neizmernoj volji za životom, snazi koju je imala da se nosi sa posljedicama nesreće, te o zaboravljenoj borbi kroz poslednje godine života.
Dana 26. januara 1972. godine, Vesna nije bila predviđena da bude na letu. Zamenila je koleginicu sa istim imenom i poletela iz Stokholma prema Beogradu, preko Kopenhagena i Zagreba. Nažalost, tokom leta dogodila se tragedija. Avion JAT-a, DC-9, eksplodirao je iznad tadašnje Čehoslovačke na visini od 10.000 metara. Prema rezultatima istrage, avion je srušen zbog bombe koja je postavljena u prtljag, a koja je izazvala eksploziju. Iako su postojale različite teorije, istina o počiniocima nikada nije razjasnjena. Vesna je bila jedina preživela osoba među 26 putnika i članova posade.
Njena neverovatna priča o preživljavanju postala je jedno od najvećih čuda u istoriji. Iako su medicinski stručnjaci i istražitelji bili zbunjeni kako je to moguće, činjenica je da je Vesna bila vezana za sedište u zadnjem delu aviona, koji je, nakon eksplozije, ostao relativno netaknut i kao takav omogućen da ublaži pad. Avion je pao u planinsku oblast blizu sela Srpska Kamenica u tadašnjoj Čehoslovačkoj, gde je Vesnu pronašao šumar Bruno Henke. Njegova prva pomoć, kao i hitna medicinska intervencija, spasili su njen život, iako su njene povrede bile ozbiljne — frakture lobanje, nekoliko pršljenova, obe noge i karlica, te paraliza od struka nadole.
Vesna je, nakon višemesečnog oporavka u bolnici, uz pomoć čeških lekara, ponovo prohodala. Njen oporavak mnogi su pripisivali ne samo medicinskim tretmanima, već i njenoj “srpskoj tvrdoglavosti”, kao i posebnoj ishrani iz detinjstva. Tadašnji novinar Yugopapira, koji je intervjuisao Vesnu nakon njenog oporavka, pisao je da je amnezija, koju je imala nakon nesreće, bila ključna za njen emocionalni oporavak — zaboravivši trenutke tragedije, izbegla je duboke psihološke traume.
Njena hrabrost nije prošla nezapaženo, pa je čak dobila odlikovanje narodne heroine od Josipa Broza Tita, a postala je i počasna građanka Srpske Kamenice, mesta u kojem je pronađena. Iako su je mnogi doživljavali kao heroja, Vesna je nastojala da nastavi svoj život, uprkos fizičkim i emocionalnim ožiljcima. Posvetila se radu kao zemaljska stjuardesa, a o njenoj nevjerojatnoj priči snimljen je i dokumentarac, koji je postao popularan širom sveta.
Međutim, kako su godine prolazile, javnost je počela zaboravljati ovu izuzetnu ženu. Posle penzionisanja, Vesna je suočavala s velikim finansijskim poteškoćama, a njeno ime više nije bilo u medijima kao pre. Nažalost, u poslednjim godinama života, Vesna je bila zaboravljena i siromašna. Preminula je u 66. godini, a njen smrt je prošla u tišini. Komšije su posvedočile da je imala teškoća da plaća račune, a nakon što se danima nije javljala prijateljima, pronađeno je njeno telo u stanu.
Vesna Vulović ostaje upisana u istoriji kao osoba koja je preživela pad sa najveće visine u avijaciji, ali je njena priča, nažalost, imala i tragičan završetak. Njeno ime, međutim, zauvek će biti simbol snage, volje za životom i hrabrosti, a njena nevjerojatna sudbina inspirisaće generacije.
