Prošlo je 30 godina od prerane smrti legendarne pevačice Đurđice Barlović, koja je preminula u 42. godini života od posledica akutnog infarkta. Njena smrt u avgustu 1992. godine šokirala je mnoge, a posebno njenim sinovima, Hrvoju i Borni, koji su u tom trenutku bili deca, život je potpuno promenio. Đurđica je preminula u trenutku kada je bila na vrhuncu svoje karijere, a njena smrt ostavila je neizbrisiv trag u mnogim životima, kako onima bliskim njoj, tako i onima koji su je voleti i poštovali zbog njenog talenta i stila.
Hrvoje Barlović se seća svog detinjstva sa mnogo tuge, ali i ljubavi prema roditeljima. „Imala je neverovatnu energiju i strast prema muzici, ali je i život sa njom uvek bio ispunjen ljubavlju i pažnjom. Sećam se da je bila nežna, pažljiva i uvek voljna da nam pomogne. Mnogi detalji iz njenog života, kao i njen profesionalni put, postali su jasniji tek kasnije, kroz razgovore sa tatom i njenim kolegama“, kaže Hrvoje. Iako je bio mlad, s godinama je uspeo da sastavi mozaik uspomena o svojoj majci kroz priče i anegdote koje su mu prenosili ljudi koji su je poznavali.
Đurđica Miličević rodila se u Splitu 1950. godine i od malena je pokazivala izuzetan talenat za muziku. Već kao devojčica učestvovala je na najpoznatijem dečjem takmičenju „Djeca pjevaju“, a njena ljubav prema muzici i pevanju pratila je tokom celog života. Nastupala je u splitskom bendu VIS Batali, a zatim se preselila u Zagreb i pridružila se grupi „Novi fosili“, gde je postala prepoznatljivo ime na muzičkoj sceni. Međutim, nakon nekoliko godina, Đurđica je odlučila da se povuče sa muzičke scene, što je bio potez koji je, kako kaže njen sin Hrvoje, bio rezultat „spleta okolnosti“.
„Tata i mama su želeli još jedno dete, a kako su oboje imali vrlo zahtevan posao, jednostavno su morali da donesu tešku odluku. Karijera moje mame je bila veoma zahtevna, uključujući menadžerske obaveze i organizaciju nastupa, što je postajalo previše opterećujuće“, objašnjava Hrvoje. Svi su im se radovali kad bi porodica zajedno išla na letovanja, a upravo se jedno od tih letovanja pretvorilo u noćnu moru za Hrvoja i njegovog brata Bornu. Tog 1992. godine, tokom letovanja na Pagu, Đurđica je doživela infarkt nakon što je skijala na vodi, a iako je brzo transportovana u bolnicu, nažalost, nije preživela.
„Sećam se dana kada je mama otišla na skijanje. Vratila se i žalila se na bolove u grudima. Tata je odmah prepoznao simptome infarkta i brzo je krenuo prema bolnici. Sećam se da smo mi ostali na plaži, čekajući njihov povratak, a kasnije smo saznali da je mama preminula. Taj trenutak nikada neću zaboraviti. Bio je to šok za sve nas“, priseća se Hrvoje.
Nakon majčine smrti, braća Barlović su odrasla mnogo brže nego što su želeli. Iako su imali podršku baka, život bez majke i oca, koji je preminuo 2009. godine, bio je težak. „Možda zvuči kao fraza, ali izgubivši mamu, odrastao sam preko noći. Nismo imali detinjstvo kao mnogi drugi, ali ono što su nam roditelji ostavili kao nasleđe bilo je najvrednije – ljubav, moralni principi i učenje o tome što znači biti odgovoran“, kaže Hrvoje.
Iako su odrasli sa gubitkom, braća Barlović su nastavila da žive život prema onim vrednostima koje su im usađene. Hrvoje se posvetio stomatologiji, dok Borna vodi privatnu laboratoriju. Iako je život bio težak, obojica su ostala vrlo povezani i danas zajedno rade. „Imajući sve to na umu, mislim da bi naši roditelji bili ponosni na nas. Nisu nas samo odgajili, nego su nas naučili šta znači biti dobar čovek i kako se nositi sa životom“, dodaje Hrvoje. Njihova priča je priča o ljubavi, gubitku i snazi da se nastavi dalje, uprkos svim teškoćama.
