Christian Schmidt, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nedavno je izjavio za N1 da bi Bosna i Hercegovina mogla biti suočena sa ozbiljnim prijetnjama sukobima i raspadom ukoliko OHR (Ured visokog predstavnika) i strane sudije u Ustavnom sudu BiH budu povučeni iz zemlje. Schmidt je u intervjuu za Pressing istakao značaj OHR-a i stranih sudija u očuvanju stabilnosti i pravnog sistema Bosne i Hercegovine. On je posebno naglasio da je državni suverenitet i imovina, prema njegovim rečima, ključna tema koja mora biti pravilno regulisana kako bi zemlja mogla napredovati ka članstvu u Evropskoj uniji.
Schmidt je također komentarisao trenutnu situaciju u vezi sa državnom imovinom i zakonima koji je reguliraju. Prema njegovim rečima, pitanje državne imovine je ne samo kompleksno već i dugotrajno nerešeno. On je istakao da Dejtonski sporazum nije pružio konačno rešenje za ovo pitanje, već je samo raspodelio imovinu bivše SFRJ između novih republika. Schmidt je objasnio da su u pitanju javne površine koje lokalne zajednice mogu koristiti, ali naglasio je da se mora pronaći pravni okvir za rešavanje ovih pitanja, uz saradnju između entiteta i Brčko Distrikta.
Na pitanje o mogućnosti da Dodik pokušava da natera OHR da donese zakon o državnoj imovini prema svojim željama, Schmidt je istakao da se radi o dugotrajnoj drami i da je jasno da Dejtonski sporazum nije uspeo da reši ovo pitanje u potpunosti. On je naglasio da je uloga OHR-a da se osigura da se država pravilno razvija i da se izbegnu potencijalni konflikti. Schmidt je takođe odgovorio na pitanje o tome da li država ostaje vlasnik imovine koja se daje na upravljanje, naglašavajući da državna imovina pripada državi Bosni i Hercegovini. On je rekao da radna grupa treba da se pozabavi mogućnošću korištenja i pravnim aspektima, dok Dodikova insistiranja na tome da su svi resursi u njegovom entitetu samo njegovi, smatra pogrešnim.
Schmidt je komentarisao i pitanje zašto nije u paketu sa zakonom o državnoj imovini bio i zakon o denacionalizaciji i restituciji, rekavši da je najbolje da Parlament pronađe rješenja za ove zakone zajedno, a on je spreman da pomogne u tom procesu. Takođe, Schmidt je komentarisao situaciju u kojoj bi BiH mogla ostati bez OHR-a i stranih sudija, rekavši da bi to moglo dovesti do ponovnog sukoba i destabilizacije, dok god Dejtonski sporazum ne bude u potpunosti implementiran i dok se ne postigne potpuna demokratska stabilnost.
Kada je reč o zakonu koji je poništio njegovu odluku, Schmidt je rekao da je važno da Tužilaštvo i sudovi odluče šta je ispravno, a ako to ne mogu sami, biće pojačani. On je naglasio da pravo ne vredi ako se ne primenjuje. Takođe, Schmidt je odgovorio na kritike koje su došle zbog njegove odluke, rekavši da je potrebno da se pronađe dogovor u Parlamentu BiH, jer on ne može sam da reši sve probleme.
Na pitanje o poslednjim presudama Evropskog suda za ljudska prava i kritikama Kovačevića, Schmidt je rekao da će se pitanje morati razmatrati dalje jer je od velikog značaja za BiH. On je naglasio da se mora raditi na izmenama Ustava BiH kako bi se osiguralo da svi građani imaju jednaka prava i da se otkloni diskriminacija.
Šmidt je također komentarisao i mogućnost izmene Krivičnog zakona BiH u vezi sa ratnim zločincima, rekavši da oni koji su počinili te zločine ne bi smeli da imaju mogućnost da obavljaju javne dužnosti. Takođe je govorio o 9. januaru, danu koji je kontroverzan zbog političkih tenzija, i rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da spreči provociranje i pokazivanje oružja.
Na kraju, Schmidt je apelovao na građane BiH da ostanu mirni i da kritikuju one koji ne rade svoj posao, dok međunarodna zajednica ostaje posvećena stabilnosti i reformama u zemlji. On je naglasio da je ozbiljan u svom nastojanju da se osigura stabilnost i pravda u Bosni i Hercegovini.
