Baka Ziba, muslimanka iz Bosne, živi u Visokom blizu Sarajeva, i njena priča je dokaz da religijske razlike nikada ne treba da nam predstavljaju problem i da svakome treba pomoći kada je u nevolji. Ziba je četiri godine živela u Austriji, u kući koja je pripadala popu. Prema njenim rečima, pop joj nije branio da nosi muslimansku nošnju niti da praktikuje svoje verske običaje.
“Živela sam tamo u popovoj kući. Nije mi niko moju nošnju branio, ni maramu ni muslimansku haljinu. Četiri godine sam u popovoj kući živela,” rekla je Ziba. Prema njenim rečima, ovaj period joj je ostao u prelepom sećanju i sa osmehom se priseća kako se pop ponašao prema njoj. Pop je poštovao njenu veru i ona je poštovala njegovu. Kad bi se molila, pop bi joj rekao: “Pametno majko, ti svoje, a i ja ću svoje.”
Ziba se priseća tog perioda sa osmehom, ističući da se nikada nije osećala ugroženo ili diskriminisano. “Rekao mi je pop: Majko ti svoje običaje provodi, a ja ću svoje. Niko se nikome nije mešao u običaje, čak sam sa njegove strane imala podršku.”
Ova priča je pravi primer međusobnog poštovanja i suživota u harmoniji. U vremenu kada su verske i kulturne razlike često uzrok sukoba i nesporazuma, iskustvo bake Zibe i popa iz Austrije pokazuje da je moguće živeti zajedno u miru i razumevanju.
Kada se baka Ziba prisetila svog boravka kod popa, rekla je da su se često zajedno družili i razgovarali, iako su imali različite verske običaje. Pop bi dolazio s liturgije i govorio njenom mužu: “Dedo, napravi nam kafu, nena klanja, a da mi sednemo i da se ispričamo.” Ovaj gest pokazuje kako su, uprkos verskim razlikama, uspeli da izgrade odnos zasnovan na međusobnom poštovanju i prijateljstvu.
Baka Ziba naglašava da joj je boravak kod popa ostao u najlepšem sećanju, ali da je uvek osećala prazninu za svojom rodnom Bosnom i rodnim krajem. Iako joj ništa nije falilo u popovoj kući, uvek je nosila Bosnu u srcu i radovala se povratku kući.
Ova priča može poslužiti kao inspiracija za sve nas da prepoznamo i cenimo vrednost različitosti, te da se trudimo da gradimo mostove razumevanja i poštovanja među različitim kulturama i religijama. Baka Ziba i pop iz Austrije su primer da, uprkos svim razlikama, možemo živeti zajedno u miru i harmoniji, ako se samo potrudimo da razumemo i poštujemo jedni druge.
Njihova priča nas podseća da je važno pružiti ruku pomoći onima koji su u nevolji, bez obzira na njihovu veru ili poreklo. Ziba je četiri godine živela kod popa u Austriji, daleko od svoje domovine, ali je uvek imala podršku i poštovanje domaćina. Ova priča pokazuje da humanost i dobrotu treba da budu na prvom mestu, bez obzira na sve razlike koje nas mogu deliti.
U zaključku, priča bake Zibe iz Visokog i popa iz Austrije je dokaz da je moguće živeti u miru i harmoniji, čak i kada imamo različite verske i kulturne običaje. Njihovo iskustvo je inspiracija za sve nas da težimo ka međusobnom poštovanju i razumevanju, te da gradimo svet u kojem ćemo svi moći da živimo zajedno u miru i ljubavi.
