Nakon tragične smrti kralja narodne muzike, saznalo se da je prošle godine navodno njegov sin, koga nikada nije upoznao, sebi oduzeo život. Sve je otkrio njegov prijatelj iz Amerike.
“Želim da vam ispričam šta sam čuo. Aleksandar je rođen i živeo je u Koloradu, a njegova majka Ana bila je u kratkoj vezi sa Šabanom Šaulićem. Ona je dobila dete i sama ga gajila dok se nije udala za jednog finog čoveka. Aleksandar je kasnije promenio ime u Alexander i uzeo prezime svog očuha Miller. Njegova majka se poverila mojoj ženi da je to zapravo Šabanovo dete, ali da ona pevača više nikada nije videla ni čula. Zapravo nije ni želela da mu kaže. Rodila je sebi dete i tek pre nekoliko godina, nakon njene smrti, sin je od moje žene saznao za tu priču. Bio je zbunjen, ali nije pokazivao želju da pronađe navodnog pravog oca. Živeo je mirno i pristojno, niko ne zna zašto je digao ruku na sebe, pričalo se da je saznao da je bolestan i da je zato to uradio,” kaže izvor za Svet, a prenosi S.telegraf.
“Niko nije znao da on poseduje oružje. Oduvek je bio dobar čovek, zatekli su ga u lokvi krvi kako leži nasred dnevne sobe. Nije se nikada ženio, nije imao decu. Majku je izgubio od posledica moždanog udara, što mu je jako teško palo, a očuh mu je i dalje živ. Radio je kao konobar, stalno menjao lokale, ali je imao novca za normalan život. Ana, njegova majka, poreklom je iz Srbije, a u Ameriku je došla veoma mlada. Šabana je srela u vreme njegovih turneja po Americi, ludo se zaljubila i navodno sa njim ostala u drugom stanju. Dugo je krila od svih čije je dete, poverila se samo jednoj prijateljici. Nekako se to pročulo u našem krugu, ali retko ko je verovao jer nije imala nikakav dokaz sem zajedničkih fotografija sa koncerta, ali realno to ne dokazuje ništa. Nakon njegove smrti pronašli smo pismo koje je napisao svom ocu, ali su ga očigledno strah i sumnja sprečili da ga pošalje. Mi smo neizmerno tužni zbog gubitka dobrog čoveka i prijatelja,” dodaje izvor.
Pismo navodnog Šabanovog sina:
“Gospodine Šabane, ne znam kako da počnem ovo pismo i ne znam kako da vam se obratim. Pišem vam iz daleke Amerike, iz Kolorada, odande gde ste nekada davno upoznali jednu Anu. E pa ja sam njen sin, i vaš sin. Ne želim da mislite da vam se javljam zato što mi nešto treba od vas, imao sam potrebu samo da vam kažem da sam živ, zdrav i da postojim. Ništa vi niste krivi, ja vama ništa ne zameram. Molim vas da mi oprostite ako sam vas uznemirio. Hteo sam samo da vam se javim. Sve najbolje, tato!”
Ova priča, iako potresna, osvetljava jedan deo života Šabana Šaulića koji je ostao nepoznat široj javnosti. Sudbina njegovog sina ostaje tragična, a porodica i prijatelji će ga se sećati s ljubavlju i tugom.