Glumci Nenad Jezdić i Sergej Trifunović ostvarili su brojne domaće uspehe, a iznenađujuće je da malo ko zna da je razlika između njih manja od 3 meseca. Bili su drugovi na prestižnom Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, iako je Jezdić kasnio godinu dana.  Bila je 1992. godina, glad nas je grizla u stomaku. Bez straha, ušli smo u zadnji voz, očajnički se nadajući da će kondukter prevideti naš nedostatak karata.

 

 

 

Voz je bio krcat vrijednim seljacima koji su prevozili svoju robu. Ipak, na našu zaprepaštenje, kondukter je ušao i strogo zahtevao da vidi naše karte. Potpuno svjesni da nismo spremni za ovu situaciju, Jezdić i ja morali smo razmišljati na nogama. “Daj karte čovjeku!” Uputio sam Jezdića. Međutim, brzo je odgovorio: “Kod vas su.” Šokiran, uzviknuo sam: “Šališ me? Trebao si ih zgrabiti prije ukrcaja!”

Uslijedila je žestoka svađa, a optužbe su letjele naprijed-natrag. “Dao sam ti svoj novac, pa… dobio si novac svoje majke!” uzviknula sam frustrirano. Srećom, ljubazni prolaznici su intervenisali, pozivajući nas da se smirimo. Na kraju se kondukter povukao i omogućio nam da nastavimo put.

 

 

Razmišljajući o tom trenutku, Sergej Trifunović je zaključio svoju priču. – Hajde da upalimo baklje, on i ja, i da ćutimo. Farmeri stoje i ćute. Kada uđete u voz, izbegavate da kažete šta zaista učite. Odgovorite da studirate pravo ili ekonomiju i niko vas dalje ne pita. Ako kažeš da studiraš glumu, ti si najgori. Pa smo Jezda i ja rekli da ćemo studirati pravo. A ti farmeri su odgovorili: “Vi ste glumci, je** vas vaša majka.”

 

Preporučujemo