Na poslu me tretiraju kao roba, radim i poslove koji nisu u opisu moga radnog mjesta, a prekovremeni mi nisu nikada plaćeni: Ali uskoro i tome dolazi kraj jer sam šefovima spremio iznenađenje koje će dobro upamtiti (FOTO)

0

Svima nama je poznato koliko je teško naći posao u današnje vrijeme, a nekako je postalo još i teže zadržati posao ako ste imali tu sreću da ga nađete, a posebno je teško naći posao u kojem ćete raditi kako treba, zarađivati kako treba i još pored toga biti zadovoljni i sretni. U mnogim današnjim firmama, mnogi od radnika preživljavaju sve i svašta da bi zadržali posao, rade i više od 12 sati na dan za neke mizerne plate koje često nisu ni redovne, a o mobinzima i raznim vrstama maltretiranja koje neki ljudi doživljavaju na poslu da i ne govorimo. Tako nešto govori i ova ispovijest koja se pojavila na društvenim mrežama:

” Trenutno radim u firmi koju drže dva brata. Pored njih tu rade još 3 njihova druga kojih znaju čitav život. Oni zarađuju jako dobro, brinu jedni o drugima i stalno se drže zajedno. Sa strane su zaposleni jedan vozač ( u suštini najviše vozi njih, ide po teretnu i slično), zatim računovođa i ja koji imam zadatak da vodim računa o dokumentaciji i generalno papirologiji, kao i da pomognem računovođi. Ovdje radim već dvije godine, primam pola plate na ruke, a svaka tri mjeseca moram potpisivat novi ugovor.”

Dalje u svome tekstu ovaj muškaraca objašnjava šta sve mora da trpi i da doživljava samo da bi zadržao tako mizeran posao:

”Koristim 10 dana odmora jer mi samo toliko i daju, a rad prekovremeno se naravno podrazumijeva. Međutim prije nekoliko sedmica mi ispadne jedan konkurs za posao, i ja pošaljem svoju aplikaciju. Kroz nekoliko dana su mi se javili da dođem na razgovor i tada sam saznao da bi trebao početi raditi kada jedna starija gospođa koja je tu dugi niz godina ode u penziju. Svojim šefovima nisam ništa rekao niti planiram. Meni ugovor ističe 31.5 i taj dan će mi dati novi ugovor na nova tri mjeseca robije. Samo što se ja taj dan neću pojavit na poslu, nego ću im samo porukom saopštiti da više neću da radim za njih.”

Shvatio je da ipak želi nešto više od života, i da su njegovi šefovi i zaslužili da se na kraju rastane sa njima na ovaj način i da ih ostavi na cjedilu:

”A već sada su počeli da prave planove kako će tokom ljeta biti mnogo posla, jer nam je tada sezona, i kako ću morati i vikendima da radim i da pomažem po terenu. Jedva čekam svoju slobodicu. Brojim svaki dan do kraja maja i jedva čekam da izađem iz proklete firme”