Mrzio sam svoju majku jer me je zbog svoga posla uvijek sramotila: Jedva sam čekao da odem od kuće, a onda sam nakon nekoliko godina naučio lekciju života i shvatio sam kolika je bila žrtva moje majke da ja postanem uspješan čovjek (FOTO)

0
1282

Mnogi od nas tokom odrastanja olako shvatamo naše roditelje i smatramo da su oni tu samo zbog naših potreba, te da oni i ne trebaju da imaju svoje živote. Isto tako se mnogi od nas znaju i ogriješiti o svoje roditelje jer ne cijenimo dovoljno sve ono što oni čine za nas i dosta često mnogi i ne prepoznaju i ne znaju kolika je žrtva roditelja da bi svoju djecu izveli na pravi put, a takva je i ispovijest ovoga muškarca koji je na poseban način naučio svoju lekciju vezanu za roditelje:

”Toliko sam mrzio svoju majku jer je bila sramota za nas. Ona je u mojoj školi spremala hranu u kuhinji. Jednog dana je moja majka došla u razred da me pozdravi. Nakon toga su me drugpvi iz razreda zadirkivali. Toliko me je bilo stid. Tačno sam htio u zemlju da prpadnem od stida, i samo sam želio da moja majka nestane. Kada sam je vidio sljedeći put, rekao sam joj u lice da više ne želim da je gledam svojim očima, rekao sam joj da me sramoti i da je najbolje da umre. Ona ništa nije progovarala, nego me je samo nijemo gledala sa suzama u očima. Ni jednog trenutka nisam razmislio o tome šta sam joj rekao jer sam bio toliko bijesan na nju.”

Dalje u svojoj ispovijesti ovaj muškarac objašnjava da mu je želja bila samo da se makne iz svoga rodnog doma, i da se makne od majke, jer je smatrao da ga ona koći u životu te da mu otežava sve što pokušava:

”Nisam uopšte razmišljao o njenim osjećanjima. Najviše od svega sam htio da odem od kuće i da je nikada ne gledam više. Učio sam mnogo i teško. Tako sam dobio priliku da odem u Singapur na studije. Tamo sam se nakon studija zaposlio, našao sebi djevojku koju sam i oženio, a ona mi je rodila i troje djece. Ali jednog dana je moja majka odlučila da me posjeti, jer nikada nije vidjela svoje unuke. Samo se pojavila na vratima. Moja djecu su je počela ismijavati, a ja sam se izvikao na nju: “Kako si se samo usudila da dođeš u moju kuću i da mi plašiš djecu? Samo tako si se pojavila nepozvana. Idi odavde odmah”. Moja je majka samo tiho odgovorila: “Oprostite, mora da sam pogriješila kuću”, a zatim je nestala. Poslije nekoliko godina sam pozvan u rodni kraj na proslavu mature.”

Tada je naučio lekciju koja mu je pokazala koliko je on u stvari loš čovjek i kolika je žrtva bila njegove majke da bi on postao tako uspješan čovjek:

”Otišao sam tamo na dva dana. Kada se proslava završila, sutradan sam otišao do svoje rodne kuće onako iz znatiželje. Međutim tamo su me dočekale komšije, koje su rekli da mi je majka preminula, i da mi je ostavila pismo. U njemu je pisalo: “Sine dragi, mislila sam na tebe svo vrijeme. Oprosti mi što sam došla do tvoje kuće i što sam plašila djecu. Vidiš, kada si bio dijete, dogodila ti se jedna nesreća u kojoj si izgubio oko. Doktori su mi rekli da je nemoguće da se ono spasi, pa sam ti tako ja dala svoje. Bila sam ponosna da znam kako će moj sin gledati svijet za mene, sa tim okom. S ljubavlju, uvijek uz tebe, tvoja majka”